Odluka da se Privremeni nacionalni savet odredi za najpovoljniju zamenu Gadafijevom režimu je doneta u žurbi – onda kada su kreatori politike imali vrlo malo informacija o identitetu pobunjeničkih snaga.

Ne mora svako da voli životinje. Neko jednostavno nema osećaja, ili nije naklonjen tome. Nismo svi isti, i to je u redu. Ali mora svako da poštuje život. Niko nema pravo ničiji život da uzima, jer mu ga nije ni dao. A ako neko nema osećaja, a ne želi ni da poštuje život, onda mora da se nauči da poštuje zakone.

Kada se ocenjuje današnjica, onda se zaključuje kako, za razliku od nekad „nema dostojanstva“ – iako danas nijedno dete ne mora da sluša priče iz predsednikovog detinjstva i peva pesmice o njemu, „nema slobode“ – mada niko zbog ispričanog vica ne završava na prinudnom letovanju. 

U odnosima Moskve i Vašingtona ponovo su izbile varnice. Nikakvi nagoveštaji o novoj etapi odnosa posle dolaska Baraka Obame na čelo administracije u Vašingtonu – bar zasad – nisu se ostvarili.

Trpeo sam pritisak od svojih savetnika: zašto se mešaš oko Kosova? Pa da se nismo umešali, nikad ne bismo završili posao. Išao sam u Kosovsku Mitrovicu da se suočim sa gnevom naroda. Nisam se skrivao iza bilo koga, nikakvu opoziciju nisam izigravao.

„Očajnika na rubu pameti“ je bolje opisao Krleža u svojim Glembajevima kada njegov „junak“ kaže da bi još čovekom mogao biti kada bi mu samo neko pružio ruku. Verujem da bi g. Marić, kada bi mu neko pružio ruku, pružio ruku Zoranu Bulatoviću i njegovim kolegama da ponovo postanu zaposlenici i vlasnici svojih života.

Namera ovog teksta nije bila da u bilo kojem obliku opravdava zločinački pokolj koji je učinio Anders Brejvik, koji je za svaku osudu; već da se shvate uzroci takvog ponašanja i da se shvati činjenica, da mediji rade sa njim upravo ono što je njega i nateralo na takvu vrstu delanja.

Oslobađajuća presuda generalima i Haradinaju potpuno je ogolila svrhu Tribunala u Hagu, koji je sada jasno pokazao da je ustanovljen da bi ozakonio srpsku krivicu u ratovima iz 90-ih a Srbe stavio u status nacije-parije.

Po svoj prilici, Bajden će sutra u Prištini reći sve ono što je oćutao danas u Beogradu, pokazujući da Amerika nije „okrenula novi list“, već se naprosto vratila staroj, opreznijoj i pragmatičnijoj politici. Što opet nije tako loše.

Najmanje što se u „danu posle“ može učiniti za obaveštavanje građana Srbije su svakodnevni javni izveštaji o trošenju novca iz svih budžeta u koje se slivaju porezi i ostali prihodi. Siguran sam da ovakva ideja može da se pokaže kao prava mera za zaustavljanje korupcije i nenamensko trošenje novca građana Srbije.